-Še­sna­e­sto­go­di­šnji Og­njen Če­jo­vić, uče­nik pr­vog raz­re­da Gim­na­zi­je „Pan­to Ma­li­šić“ i čla­na Bok­ser­skok klu­ba „Rad­nič­ki“, na­sta­vio je i ove go­di­ne da ni­že uspje­he kao u ško­li, ta­ko i na sport­skim bo­ri­li­šti­ma. Po­red to­ga što je po­ka­zao od­lič­no zna­nje iz svih pred­me­ta on se oki­tio i ti­tu­lom naj­bo­ljeg bok­se­ra u Cr­noj Go­ri za 2014. go­di­nu u ju­ni­or­skoj ka­te­go­ri­ji Če­jo­vić, iz­me­đu osta­log, po ocje­ni ži­ri­ja, bio je i naj­bo­lji cr­no­gor­ski ju­ni­or na otvo­re­nom bok­ser­skom pr­ven­stvu Pod­go­ri­ce. On je na taj na­čin po­tvr­dio da je Be­ra­ne od­u­vi­jek bi­lo ra­sad­nik vr­snih spor­ti­sta, a na­ro­či­to bok­se­ra ko­ji su de­ce­ni­ja­ma sla­vu svo­ga gra­da pro­no­si­li ši­rom Cr­ne Go­re i on­da­šnje Ju­go­sla­vi­je, ali i mno­go ši­re. Me­đu­tim, mla­đa­nom Če­jo­vi­ću je za­sme­ta­lo što ni­je pro­gla­šen za naj­bo­ljeg spor­ti­stu Be­ra­na, iako je to, ka­ko na­vo­di, objek­tiv­no za­slu­ži­vao.
– Po­no­san sam što sam pro­gla­šen za naj­bo­ljeg bok­se­ra ju­ni­o­ra u Cr­noj Go­ri. To me či­ni neo­bič­no sreć­nim. Me­đu­tim, na mo­joj du­ši se na­ta­lo­ži­la gor­či­na po­sli­je sa­zna­nja da ni­je­sam pro­gla­šen za naj­bo­ljeg spor­ti­stu gra­da, u kom sam ro­đen i či­je bo­je bra­nim. No, to me ni­je obes­hra­bri­lo, na­sta­vi­ću i da­lje da tre­ni­ram i da do­ka­zu­jem da sam spre­man za ve­li­ke re­zul­ta­te, uvje­ren da će ne­prav­da bi­ti is­pra­vlje­na u go­di­na­ma ko­je su pred na­ma – na­vo­di Če­jo­vić.
Sa Og­nje­no­vom kon­sta­ta­ci­jom sla­že se i nje­gov tre­ner Vu­čić Do­bra­ši­no­vić, ne­ka­da­šnji pro­sla­vlje­ni bok­ser­ski šam­pi­on ko­ji je Be­ra­na­ma do­nio broj­ne me­da­lje ne sa­mo sa do­ma­ćih ne­go i sa me­đu­na­rod­nih tak­mi­če­nja.
– Og­njen je mo­mak ka­kav se sa­mo po­že­lje­ti mo­že. Po­red to­ga što je od­li­čan đak, on je uzor­ni spor­ti­sta pred ko­jim je bli­sta­va ka­ri­je­ra. On je svo­jim ta­len­tom za­di­vio bok­ser­ski svi­jet u Cr­noj Go­ri, ali i mno­go ši­re, ali je, na­ža­lost, za­o­bi­đen od onih ko­ji su od­lu­či­va­li o naj­bo­ljim spor­ti­sti­ma Be­ra­na. No, to me i ne ču­di jer su se u ko­mi­si­ji za do­dje­lu po­me­nu­tih pri­zna­nja na­šli lju­di ko­ji se ni­kad ni­je­su ba­vi­li spor­tom. Po­seb­no mi je žao što se na taj na­čin boks u Be­ra­na­ma gu­ra po stra­ni jer je upra­vo taj sport pro­sla­vio grad na Li­mu. Ta­ko­đe, žao mi je zbog sa­mog Če­jo­vi­ća što se na po­čet­ku svo­je sport­ske ka­ri­je­re su­sreo sa ne­prav­dom. Ne­prav­da je pri­re­đe­na i Rem­zu Iko­vi­ću, ta­ko­đe čla­nu Bok­ser­skog klu­ba „Rad­nič­ki“ ko­ji je, po ocje­ni struč­nja­ka, je­dan od naj­bo­ljih bok­se­ra na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je – na­vo­di Do­bra­ši­no­vić.
Og­njen Če­jo­vić je i pro­šle go­di­ne bi­lje­žio od­lič­ne re­zul­ta­te, na­stu­pa­ju­ći u ju­ni­or­skoj kon­ku­ren­ci­ji u ka­te­go­ri­ji do 66 ki­lo­gra­ma, osvo­jiv­ši pr­vo mje­sto na bok­ser­skoj re­vi­ji „Be­ran­ska ru­ka­vi­ca“. Sli­čan uspjeh po­no­vio je i u Bu­dvi osvo­jiv­ši zlat­nu me­da­lju na tak­mi­če­nju po­zna­tom kao „Ja­dran­ski bi­se­ri“. Ali, i po­red to­ga on ne za­po­sta­vlja knji­gu na­vo­de­ći da je uvi­jek že­ljan no­vih zna­nja.
– Do­ka­zao sam da knji­ga i sport mo­gu da idu za­jed­no. To pre­do­ča­vam svim mo­jim vr­šnja­ci­ma jer čo­vjek vri­je­di ono­li­ko ko­li­ko zna – po­ru­čio je Če­jo­vić, po­zi­va­ju­ći be­ran­sku omla­di­nu da se okre­ne zdra­vim sti­lo­vi­ma ži­vo­ta.
Na­gla­sio je da če­sto tre­ni­ra pod ve­drim ne­bom, jer Be­ra­ne tre­nut­no ne­ma sport­sku dvo­ra­nu. Ka­zao je da je nje­gov klub su­o­čen i sa ozbilj­nim fi­nan­sij­skim pro­ble­mi­ma.
– Be­ra­ne tre­nut­no ne­ma sport­sku dvo­ra­nu, ta­ko da če­sto tre­ni­ra­mo pod ve­drim ne­bom. Uz to, kao do­ma­ći­ni na­stu­pa­mo u dru­gim gra­do­vi­ma, što je do­dat­na ote­ža­va­ju­ća okol­nost. Če­sto ne­ma­mo ni za kar­tu, jer je naš bok­ser­ski klub li­šen ne­ke zna­čaj­ni­je fi­nan­sij­ske po­mo­ći. Ipak, ja ho­ću da vje­ru­jem da će lju­di ko­ji od­lu­ču­ju o ras­po­dje­li sred­stva ko­nač­no shva­ti­ti ko­li­ko je Bok­ser­ski klub „Rad­nič­ki“ kva­li­te­tan i da za­slu­žu­je znat­no vi­še pa­žnje – za­klju­čio je Če­jo­vić.
D.J.


Oki­tio se di­plo­mom Lu­ča

Če­jo­vić se na­kon za­vr­šet­ka osnov­ne ško­le oki­tio di­plo­mom Lu­ča, s tim što je pro­šle go­di­ne, kao đak de­ve­tog raz­re­da, na dr­žav­nom tak­mi­če­nju, po­zna­ti­jem kao „olim­pi­ja­da zna­nja“, osvo­jio dru­go mje­sto iz fi­zi­ke. Da je fi­zi­ka nje­go­va ve­li­ka lju­bav, po­ka­zao je na dr­žav­nom tak­mi­če­nju, ali ovo­ga pu­ta kao sred­njo­ško­lac, osvo­jiv­ši tre­će mje­sto. Na taj na­čin pri­dru­žio se eli­ti uče­ni­ka ko­ji su go­di­na­ma pro­no­si­li sla­vu be­ran­ske gim­na­zi­je, ko­ja je ne­dav­no pro­sla­vi­la vi­jek i po svo­ga po­sto­ja­nja.
– Po­no­san sam na re­zul­ta­te ko­je sam po­sti­gao na olim­pi­ja­da­ma zna­nja. Na­dam se da ću i u na­red­nom pe­ri­o­du na­sta­vi­ti da po­sti­žem uspje­he. U sve­mu to­me za­hval­nost du­gu­jem na­stav­nom ka­dru ko­ji mi je pru­žio zna­nje i tra­si­rao put za ne­ka no­va usa­vr­ša­va­nja – po­no­vio je Če­jo­vić.